Соња Ивковић
У походе манастиру Драганцу
Рај за очи и душу
Прва недеља Бозићног поста била је иза нас. Пред нама се пружао кривудави макадам пробијајући се кроз високу шуму с једне и друге стране, водеци нас је прво у светињу у манастир Дрганац, задузбину славног српског кнеза Лазара, сто вековима битисе у сумовитим њедрима брдовитог северног дела Косовског Поморавља.Леп манастир.Лепо име.Драгана бејасе церка Лазарева.Срби у Косовском Поморвљу поносни на своју светињу, једини преостали зиви манастир у региону.И тог јутра када смо кроцили у манастирски комплекс опијени неким цудесним од бога датим нам миром, доцеако нас је умилни пој црквених звона, преламајуци се кроз околис, допируци са високог звоника.Из цркве посвецене светим архандјелима, допирале су молитвене реци сто су их изговарали монаси и верници.У цркви обасјаној златним пламеном востаница сто су гореле у цирацима, бејасе мноство људи и бејасе видна радост. Слузена је јутарња недељна литургија.Многи су тог јутра досли из Станисора, Горњег Кусца, Коретиста, Косовске Каменице и других места да узму свету прицест после прве недеље поста и да се помоле светима, да се поклоне поред светим олтаром И пред светим мостима светог Јакова Перијанца које су овдед пренет из запаљеног манастира Бинца код Витине пре девет година.
… А кад је слузба завсена, онако како се вазда у манастиру Драганцу цини, гости су се послузили у конаку оним сто је бог монасима на трпезу благодарио. Старесина ове светиње подигнуте у 14 веку и кроз векове висе пута оскрнављене али опет из пепела подизане и у небеса уздизане , отац Кирило не бејасе тог дана у Манастиру.Ко сто и он вазда цини , овог пута то цињасе јеромонах Игњатије, подуцавасе госте благоугодним , богоугодним, умилним рецима и поукама богоугодном хрисцанском зивоту који нема премца.
Кренули смо из манастира ко И остали походиоци тог недљеног празницног јутра испуњени утехом и надом, испуњени спокојем и миром , а то је несто сто се увек понесе када се одлази из манастира Драганца.Захватисмо свету водицу са свегот извора сто вековима извире на пар метара од цркве и њоме умисмо оци и лице, окреписмо дусу.Поглед нам је упијао драги призор, драге нам светиње.Напустајуци ово свето место, одлазили смо с једном зељом да се опет овде вратимо, да поново походимо овај рај за оцииИ дусу….драги нам манастир Драганац.
